Студијски програм Молекуларна биологија и физиологија

Увод

Студијски програм основних академских студија Молекуларна биологија и физиологија је четворогодишњи академски програм у обиму од 240 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за стручни и научни рад у областима молекуларне биологије и физиологије. Овај студијски програм састоји се од академско-општеобразовних, теоријско-методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних предмета који обезбеђују потребно знање из биологије као целине, али и предмета специфичних за молекуларну биологију и различите физиолошке дисциплине (неурофизиологија, ендокринологија, имунологија, итд.). Најзначајнији циљеви студијског програма Молекуларна биологија и физиологија су упознавање процеса одржавња генома, генетичке и епигенетичке регулације експресије генома, препознавање општих тема и образаца који се понављају у физиолошким процесима на нивоу биљних и животињских ћелија, ткива и органа, као и упознавање са основама биотехнологије и биоинформатике. Све четири године студијског програма Молекуларна биологија и физиологија основних академских студија садрже све неопходне елементе курикулума за наведне биолошке дисциплине који се изводи на многим високошколским установама овог типа код нас и у свету. Свршени студенти овог студијског програма стичу звање Дипломирани молекуларни биолог и физиолог и поседују скуп знања, вештина и компетенција које их чине конкурентним на тржишту рада, али им и истовремено омогућавају наставак образовања на мастер академским студијама.

Структура студијског програма

Студијски програм основних академских студија Молекуларна биологија и физиологија је четворогодишњи академски програм, у обиму од 240 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за стручни и научни рад у области молекуларне биологије и физиологије. По завршетку студијског програма Молекуларна биологија и физиологија студенти стичу академски назив Дипломирани молекуларни биолог и физиолог и имају знања и вештине неопходне за рад у бројним делатностима у којима се примењују знања из две претходно поменуте биолошке дисциплине.

Сви услови конкурисања студената за упис, конкурсни рокови, процедуре формирања ранг листа и поступак по приговорима су усклађени са општим и осталим одредбама Заједничког конкурса за високо образовање у Републици Србији. Прелазак са другог сличног/сродног студијског програма са истог факултета као и других универзитета уређен је општим актом Универзитета у Београду и Законом о високом образовању, што подразумева могућност преласка након положених најмање 60 или највише 180 ЕСПБ на претходном студијском програму. Биолошки факултет омогућава прелазак са других студијских програма до 10% студената од уписне квоте.

Студије су организоване у складу са препорукама Универзитета у Београду, које се ослањају на Болоњске принципе, са једносеместралним предметима, растерећеним и реорганизованим програмима, узимањем у обзир укупног оптерећења студената у току школске године и 40-то часовне радне недеље, израженим кроз ЕСПБ. 1 ЕСПБ је једнак 30 сати укупних активности студента и то:

- за теоријску наставу: 10 сати активне наставе + 20 сати самосталног рада;

- за практичну наставу: 15 сати активне наставе + 15 сати самосталног рада;

- за теренску наставу: 30 сати активне наставе;

- за семинарске радове: 1 сат активне наставе + 29 сати самосталног рада.

Студијски програм се састоји од академско-општеобразовних, теоријско-методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних предмета који обезбеђују потребно знање из биологије као целине (нпр. Ботаника, Зоологија, Принципи екологије, итд.), али и предмета специфичних за молекуларну биологију (нпр. Основи молекуларне биологије, Молекуларна биологија прокариота, Молекуларна биологија еукариота, итд.), као и физиологије (нпр. Општа физиологија, Физиологија животиња, Ендокринологија, Молекуларна физиологија органских система, итд.). Међу изборним предметима понуђени су и посебни стручно-апликативни предмети за специјализовано тржиште рада (нпр., Микробиолошки практикум, Основи програмирања у Python-у, Биотехнологија, итд.). Постоји висок степен подударности студијског програма Молекуларна биологија и физиологија на основним акдемским студијама Универзитета у Београду-Биолошког факултета са модулом Молекулрна биологија студијског програма Биологија Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду чиме је обезбеђена мобилност на националном нивоу.

Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, рачунске и лабораторијске вежбе, компјутерске симулације) теренски рад, семинаре, стручно-истраживачке пројекте, колоквијуме, практичне, писмене и усмене испите. Укупан број часова активне наставе на студијском програму на недељном нивоу по семестру износи 25 за први семестар (28 ЕСПБ), 24,46 за други семестар (32 ЕСПБ), 24,96 за трећи семестар (31 ЕСПБ), 23,17 за четврти семестар (29 ЕСПБ), 22,20 за пети семестар (31 ЕСПБ), 23 за шести семестар (29 ЕСПБ), 20,73 за седми семестар (31 ЕСПБ) и 24 за осми семсестар. Недељни просек ангажованости студената током семсестра износи 23,44 часа активне наставе (30 ЕСПБ).

Програмом није предвиђена израда завршног рада. Полагањем последњег испита студент стиче права која Закон предвиђа за завршене основне академске студије.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма основних академских студија Молекуларна биологија и физиологија јесте образовање компетентних стручњака који после свих положених испита стичу стручни назив Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, како је предвиђено Националним оквиром квалификација.

Свршени студенти овог студијског програма поседоваће скуп знања, вештина и компетенција које их чине релевантним за тржиште рада и истовремено им омогућава наставак образовања на мастер академским студијама или на неки од сродних програма, односно имају добру основу за запошљавање и стручно и научно усавршавање. Студенти имају могућност за стицање знања и вештина неопходних за рад у образовним установама које ће моћи да надограде на мастер студијама и на тај начин стекну компетенције за образовни рад у складу са законском регулативом.  

Сврха овог програма је у складу са основним циљевима високошколске установе на којој се програм изводи, а то је оспособљавање студената да буду конкурентни на тржишту и способни да се укључе у савремене светске токове

Биолошки факултет Универзитета у Београду је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима је сврха студијског програма у потпуности усклађена. 

Студијски програм има јасне и препознатљиве сврхе и друштвене улоге, као што је формирање кадра биолошког профила, компетентног за рад у стручним, развојним и научно-истраживачким биолошким лабораторијама, као и у области индустрије, пољопривреде и медицине. 

Сврха студијског програма Молекуларна биологија и физиологија се остварује кроз четворогодишњи програм, чија структура обезбеђује да се кроз наставне садржаје академско-општеобразовних, теоријско-методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних обавезних предмета стичу основна знања, која се на изборним предметима даље унапређују и усмеравају ка различитим специфичним областима биологије.

Кроз студијски програм студенти осим стицања биолошког знања, развијају позитиван став према истраживањима живог света и животне средине и уче да формирају научно засновано критичко мишљење о кључним појмовима и процесима у области биолошких наука.

Стечено знање, компетенције и вештине представљају основ за наставак образовања на мастер студијама биолошког и сродних профила.

Практична настава у лабораторијама, као и теренска настава, студентима омогућује проверу стечених знања, стицање веће стручне зрелости и независности, олакшава сагледавање теоретске наставе и суштинско разумевање дисциплина којима се подучавају, подстиче развој креативности, осећај одговорности и др. 

     Студијски програм је флексибилан и одликују га интердисциплинарност и мултидисциплинарност. Постоје директне везе овог студијског програма са програмима истих факултета других Универзитета у Републици Србији, те овај програм доприноси бољој интеграцији високошколског система у Републици Србији. Студијски програм је тако организован да може лако да одговори на евентулне флуктуације студената, промене у захтевима науке и  друштва и слично.

     Спровођење савременог и висококвалитетног образовања на пољу биологије представља један од основних образовних задатака Биолошког факултета Универзитета у Београду. Поред тога, курикулум студијског програма Биологија стоји у складу са приоритетима високошколског образовања у Србији. То је програм који је потпуно интегрисан у Европски академски простор, када је реч о студијским програмима биолошких наука.

Циљеви Студијског програма

Наставни план студијског програма Молекуларна биологија и физиологија осмишљен је с циљем оснаживања студената у примени стечених знања и вештина у пракси, повезујући природно-математичке и рачунарске науке са дисциплинама из области биологије и њеним практичним изазовима.

Циљ овог студијског програма је да омогући стицање потребних знања, стручности и вештина за обављање посла.

Студијски програм Молекуларна биологија и физиологија основних академских студија представља део савременог образовног система који је усклађен са националним стратегијама образовања. Овај програм омогућава младим људима да стекну квалификације које ће им омогућити брзо запошљавање и повећати број високообразованих људи у нашој земљи. Поред тога, студентима се пружа могућност да наставе школовање и да стекну додатна знања и вештине које су им потребне за рад у образовним установама. На тај начин, студенти могу да наставе своје школовање на мастер студијама и да стекну квалификације за образовни рад у складу са законским прописима.

Студијски програм Молекуларна биологија и физиологија има циљеве који су усмерени на стицање академских вештина, развој креативних способности и постизање стручности у области биологије. Ти циљеви су у сагласности са захтевима савременог доба, потребама тржишта рада и основним задацима и циљевима образовања. Након завршетка овог студијског програма, студенти ће бити оспособљени да:  

- Разуме организацију биомакромолекула, принципе интеракције молекула у живим системима и организацију макромолекулских структура у ћелији.

- Детаљно познаје процесе одржавње генома (репликацију, поправку оштећења и рекомбинацију), експресију генома (транскрипцију, транслацију, обраду РНК) и генетичку и епигенетичку регулацију експресије генома, као и биологију РНК.

- Познаје организацију организама на нивоу ћелија, ткива, органа и система органа. 

- Разуме основне животне процесе у контексту одржавања релативне динамичке стабилности унутрашње средине вишећелијског организма.

- Препознаје опште теме и обрасце који се понављају у физиолошким процесима на нивоу биљних и животињских ћелија, ткива и органа.

- Познаје принципе комуникације између ћелија и путева преноса сигнала у ћелији, у контексту функције одговарајућег органског система и организма у целини.

- Познаје молекуларну основу процеса пролиферације, диференцијације и ћелијске смрти, типове матичних ћелија и неопластичну трансформацију ћелије.

- Познаје принципе имунског одговора и функције органа, ћелија и молекула имунског система.

- Познаје анатомију нервног система и разуме биофизичку и молекуларну основу синаптичке трансмисије.

- Интегрише функције органских система које доприносе одржавању хомеостазе.

- Познаје основе системске биологије и биоинформатике.

- Разуме узрочно-последичне односе између еволуције генома и молекулских система и еволуције промена фенотипа, као и еволуционо променљиве утицаје генетичких и епигенетичких фактора на развиће фенотипа.

- Разликује биохемијске, молекуларно-биолошке и геномске приступе, као и приступе системске биологије у научним истраживањима.

- Разликује телеолошки и механистички приступ у изучавању физиолошких процеса.

- Разуме значај примене молекуларне биологије и геномике у биотхенологији и биомедицини.

Да би се остварио циљ обезбеђења адекватних ишода учења, студијски програм Молекуларна биологија и физиологија има транспарентну структуру у којој су наставни садржаји свих предмета повезани у једну целину. У настави се интегришу класична предавања са практичним активностима у виду терентске и лабораторисјке наставе. Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30 – 70 % резултата студент стиче испуњавањем предиспитних обавеза (вежбе, семинарски радови, колоквијуми, тестови, теренски рад и др.). 

Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил, не само кроз бирање изборних предмета, него и кроз интерно укључивање у евалуацију самог програма, квалитета наставе, квалитета наставника, а тиме и кроз иницирање промена у студијском програму и методама наставе биологије.

Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма основних академских студија Молекуларна биологија и физиологија студент стиче опште способности-оспособљен је да:

- Примењује вештине успешне комуникације у интеракцији и сарадњи са другим члановима биолошког или интердисциплинарног тима и различитим друштвеним групама.

- Учествује у едукацији јавности о различитим биолошким проблемима, заштити животне средине и објашњава биолошке феномене стручној и широј заједници.

- Буде предузимљив/а је у решавању проблемских ситуација у нестандардним условима.

- Припрема извештаје о резултатима рада, учествује у изради извештаја и обавешатава о резултатима појединца, стручну и научну јавност на адекватан начин.

Савладавањем студијског програма основних академских студија Молекуларна биологија и физиологија студент стиче следеће предметно-специфичне способности (оспособље је да):

- Узгаја модел организме, културе ћелија и ткива за употребу у истраживачким, биомедицинским и биотехнолошким лабораторијама.

- Изведе и тумачи резултате молекуларно-биолошких метода (изоловање нуклеинских киселина, ПЦР, квантитативни ПЦР, секвенцирање ДНК, имуноблот, ЕЛИСА тест) у биомедицинским лабораторијама (дијагностика и прогностика болести и персонализована терапија), у ветеринарским и пољопривредним лабораторијама, лабораторијама за јавно здравље и другим лабораторијама у којима се примањује овај тип тестова. 

- Изводи молекуларно-генетичке и микробиолошке методе у биотехнолошким компанијама.

- Изводи основне анализе у биоинформатичким компанијама.  

- Интегрише биохемијски, молекуларно-биолошки, геномски, биоинформатички приступ и приступ системске биологије у базичним и примењеним биолошким и мултидиспилинарним истраживањима.

- Интегрише функције органских система које доприносе одржавању хомеостазе.

- Спроводи основне активности везане за руковање лабораторијским животињама (мерење телесне масе и ректалне температуре, узорковање крви, изоловање ткива и органа).

Распоред предмета по семестрима и годинама студија 

Књига предмета